Prašnjav se kombajn
kroz polje kreće;
i evo već prvi
otkos pada.
Dok Sunce prži,
padaju vreće.
Bože, podari
bar malo hlada!

Od rane zore,
pa sve do noći
za odmor niko
više ne pita;
svako će zrno
u ambar doći,
tog’ božjeg dara,
hlebnog žita.

Srca ratara
žestoko biju;
prašnjava lica,
a pogled sija;
tu se njihova
nadanja kriju;
široka kao
Panonija.