U tihoj noći i mesečini
sa zadovoljstvom izađem često,
gledam u zvezde kako trepere
i mislim na svoje rodno mesto.

O Bože, Bože kako trepere
u istom nizu još uvek stoje,
a ja u mašti, tu među njima,
vidim daleko detinjstvo svoje.

Slušam rečicu kako šapuće
dok oko mene naš Zeljov skače,
osećam dodir bakine ruke
i miris njene tople pogače.

Trgoh se kao iz lepih snova;
pa ne znam šta bih na sve to rek’o.
U jednom trenu sve je tu bilo,
a znam da sve je tako daleko.