Daleko je rodni kraj od mene,
vremena se silno promeniše,
ali srce čuva uspomene,
da ih vreme nikad ne izbriše.

U snu snevam, šume i livade,
staru majku, običaje, sela,
šapat vrela, rodne vinograde,
divne noći, posela i prela.

Slušam škripu đerma na bunaru,
gledam vino kako se pretače,
lavež pasa i kuću brvnaru,
dah ognjišta i kuću brvnaru.

Izobilje i bogatstvo celo,
al’ je ipak prazno srce moje,
dečja radost ono malo selo,
sve najlepše tamo ostalo je.