Iz daljine nedohvatne
kao da me neko zove
stara kruška pored puta
dolazi mi i u snove.

Još se sećam tih vremena
i izvora na sred sela
mnogo dragih uspomena
divnih noći i posela.

U tišini dugih noći
odjeci se neki čuju
tek stasale devojčice
sa pesmom se nadjekuju.

Izbledele uspomene
na srcu mi uvek stoje
al’ sve tako brzo prođe
vreme uvek nosi svoje.