Jedan Marko
nevaljalko,
svakim danom
kradomice,
juri gore,
juri dole,
stalno lovi
jadne ptice.

Napravio neku
spravu,
poput strele,
pravo ruglo
stavlja omču,
neki mamac,
takvu spravu
zovu pruglo.

Gladna ptica
traži hrane.
Čim na kobni
štapić stane
pruglo zapne,
pa odapne.
Pišti ptica
iz sveg glasa,
ali tad joj
nema spasa.