Rado se sećam
detinjstva ranog
i nestašluka
iz školskih dana.
Tu ispred mene
u prvoj klupi,
uvek je sedela
nestašna Ana.

Vesele prirode,
rumeno lice,
ja joj ne nađoh
ni jednu manu,
kose spletene
u pletenice,
zbog njih sam
primao
packe po dlanu.