Imao neki
strikan Paja
kućnog ljubimca
papagaja.
„I eto za čudo“,
što reče čiča;
„Naučio se,
pa svašta priča.“

Kad dođeš strikanu
tamo pred veče,
a on ti odmah:
„Dobro veče!
Da li bi možda
popio neku
domaću šljivu,
lozu il’ kleku?

Kako si, kako si,
ljudino stara?!
A jesi l’ doneo
kakva dara?
Eto Paja je
skoro već deda,
pa mislim, onako,
radi reda.
Ako i nisi,
ništa ne menja,
hajd’ zdravo onda.
Doviđenja!“