Dok se Sunce za počinak sprema,
mesečina pretače u tami;
sretosmo se tako iznenada,
k’o dva cveta na livadi sami.

Krvca vrije, tela vatrom gore,
dve jabuke u mirisu sena;
u tišini kad oči govore,
kao svila meka kosa njena.

Dva anđela u tišini noći
ispod grana jasike i jele,
dok se tela prepliću po travi,
pogledi se seku kao strele.

Srca žele da se usne spoje,
dodir tela pali oganj ludi,
poljupci se nižu k’o đerdani,
na bosiljak mirišu joj grudi.

Dok nas Mesec miluje po kosi,
srca biju, tela vatrom gore,
livada se umiva u rosi,
zagrljeni dočekasmo zore.
LJUBAV SLATKA ALI NOĆ JE KRATKA!