ZOV IZGUBLJENE SREĆE

Kad se nebo zarumeni,
jutrom dok se Sunce rađa,
tad sa vetrom dođi meni,
otrgni me od beznađa.

Bez sna i mira u dugoj noći
među zvezdama ja tražim tebe,
i čekam, čekam, da li ćeš doći,
a za sudbinu, proklinjem sebe.

Gledam Mesec dok trčkara,
Danica ga zvezda prati,
i preklinjem zlu sudbinu,
da mi delić sreće vrati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.