Opija me miris tajne noći,
drhti krošnja plodom obdarena,
srce bije u ritmu nemoći,
dve jabuke il’ su njedra njena.

Dok se jutro umiva u rosi,
nadahnuto plavetnilom s’ neba,
svako zrno novu snagu nosi,
sve je nežno kao kora hleba.

Vetrić mili budi klasje žita
i miluje kukuruznu svilu,
dok se Mesec kroz oblake skita,
sanjar sanja nedohvatnu vilu.

Tu je želja od života slađa,
svaka j’ vora tajnom ushićena,
da procveta i ponovo rađa
dve jabuke il’ su njedra njena.