SNOVIĐENJA

Sa njom se rađa jutrenje,
naših dalekih snoviđenja,
u vinu skriveno htenje,
još bukti od ushićenja.

Ona je kao jutarnja rosa,
što sija bisernim sjajem,
njen osmeh i bujna kosa,
čeznem za njenim zagrljajem.

Srce je zove svake noći,
ispijam čaše vinom nalite
i čujem njene tihe šapati:
Volim te, volim te,
volim te, volim te.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.