Usamljen šetam
uz malu reku,
misli me odvode
u prošle dane;
napišem tako i
pesmu neku,
sećanja na ime
prelepe Ane.

Na staroj brezi
lišće treperi,
mirisom opija
košeno seno,
osećam tu je,
reko bih, diše,
dok tiho šapućem
ime njeno.

Bila je kao
jutarnja rosa,
lepota njena
i smiraj dana,
raskošne grudi
a bujna kosa,
e, moja Ana,
Ana, Ana…