Kraj izvora pored puta
širi grane lipa stara;
u mirisu njenog cveta
mladost sebi sreću stvara.

Godine su prolazile
da l’ je dvesta ili trista,
još raskošno, grane širi
pune cveta, pune lista.

Dok se miris cveta širi,
izvor voda tiho teče,
smenjuju se zaljubljeni
stoljećima svako veče.

A kad siva jesen dođe
sa severa vetar duva,
stara lipa vekovima
mnoge tajne verno čuva.