Dok sivi oblaci nemo plove,
zvezdano nebo tišinu skriva;
tu mladost sniva, najlepše snove,
a tela gore kao vatra živa.

Nemi pogledi, toplinom zrače,
u senci kestena, dok Mesec sniva,
a srca biju, tuku sve jače,
zornica jutro, tiho doziva.

Utihni, Zornice, sestro mila,
da ova noć potraje duže;
da li si ikada ti srećna bila,
da l’ su ti cvetale ljubavne ruže.

Ne žuri zoro, to nam ne čini,
nek nam noć ova, beskrajno traje;
ljubav se stapa u mesečini,
dok zvezde punom lepotom sjaje.