Raskriljene želje
u grudi se slile,
dok Mesec caruje
po nebeskom svodu;
u mekoj postelji
satkanoj od svile,
dva anđela lebde
u snenom pohodu.

Treptaji u srcu,
čežnja uzavrela,
tihe otkucaje u
munju pretvara;
dva pogleda živa
u vatri se srela,
što u sivoj noći
vidike otvara.

Razliše se tragovi
nabubrele noći,
buknu nemo svitanje,
vidokruzi nade
u čudesni osećaj,
srca u samoći,
da u strepnji nemira
svoju sreću grade.