U tišini dugih noći
dok samoća dušu para,
stalno sanjam da ćeš doći
niko vrata ne otvara.

Tužne li su noći duge,
u grudi se tuga slila;
prazno mesto u postelji,
gde si svoje gnezdo svila.

Luster kugla, tu je stoji,
ali u njoj nema sjaja,
nema tihog šaputanja,
nema toplog zagrljaja.

Život kao reka teče,
vreme uvek nosi svoje,
rana koja gorko peče,
sećanja se stara roje.