Sviraj mi, Cigane,
ove noći,
ne pevaj žestoko tako,
duša je moja
u samoći;
ti pevaš Cigane,
ti pevaš,
a ja bih plak’o.

Pevaj mi tiho
pesmu moju,
pesmu boema,
veselu, dugu;
pevaj mi, Cigane,
do zore bele,
zajebi srdžbu,
bole i tugu.

Krčmaru, donesi
još jednu duplu,
podvlači recke,
ne čini greške;
evo ti šešir,
a štap ti ne dam
Cigan me prati,
čaršijom peške.