Kud odoše misli moje,
da l’ ih krade pomrčina;
ko u snove moje dira,
dok ih čuva mesečina?

Ko to dira uspomene,
sećanja na prošle dane;
ko li krade divne snove,
u mladosti posejane?

Tihi šapat bistrih vrela,
voćnjake i vinograde,
usne vrele, pogled dragi,
ko sećanja moja krade?

Nestali su mnogi snovi,
a nekad su bili java;
da l’ ih možda vetar krade,
il’ je vreme zaborava.