Po Fruškoj se gori glasi čuju,
divni glasi i lepota tona,
da l’ se ptice pesmom nadjekuju
il’ to zvone manastirska zvona.

Šesn’est zvona, šesn’est manastira
kao cveće kite Frušku Goru.
Ponikoše u vremena davna,
svakog jutra najavljuju zoru.

Pa Karlovci, izvor bogoslovlja,
u blizini Krušedol nas čeka,
zadužbina majke Angeline,
ta lepota još iz srednjeg veka.

Fruška Goro, sačuvaj lepotu,
manastire i ikone naše,
tu lepotu, ponos pravoslavlja,
što od naših predaka ostaše.