Proletnje jutro je svanulo
ptice se pesmom zanose
Sunce je jarko granulo
ispija kapi od rose.
Sve se raduje proleću
livade, šume i voćke mlade
laste u žurbi preleću
i nova gnezda grade.
Al’ jedan lik k’o senka stoji
starica tužno u zemlju gleda;
nešto šapuće, godine broji
i kaže čeka božijeg reda.
Rado se seća mladosti svoje,
divnih vremena i svoga deda
a sada eto godine broji
i čeka, čeka božijeg reda.