U nedrima lepog Dilja gore,
smestilo se rodno selo moje,
Hrkanovci, dragi srcu mome,
lepo li je u naručju tvome!

Otiš’o sam, to je bilo davno
al’ u srcu nosiću te stalno;
ja te volim, pa kako i ne bi’
kad sam mladost proveo u tebi.

Često sanjam da sam u mom selu,
berbi grožđa, lovu i poselu,
sanjam šume, livade, voćnjake,
šapat vrela, i lepe čobanke.

Volim polja, šljivike, livade,
praskozorja, rodne vinograde,
divne pesme, posela i prela
i šapati zavičajnih vrela.

Ja te volim moje rodno selo,
uvek da si zdravo i veselo!
Tvoje čari u grudima nosim,
kud god idem s tobom se ponosim.