Zalepršaj, pesmo moja,
kao treptaj zvezda s’ neba,
donesi mi miris polja,
zavičajne kore hleba.

Dok prebiram po snovima,
sećanja na prošle dane,
ja u pesmi leka nađoh
na srcu da lečim rane.

Svaki redak i stih svaki,
ponikli su iz dubine,
i dok ove reči pišem
odjekuje zov daljine.

Kad pogledam naokolo,
svi putevi tamo vode,
zaželih se rodnog kraja
sa izvora hladne vode.