NOĆ NA PUČINI

Nađoh se negde, tamo daleko,
gde plavetnilu ne videh kraja,
odsjaji zvezda, gore i dole,
nebo se s’ morem beskrajno spaja.

Titraji zvezda, pogled mi plene,
more treperi u tihom bljesku;
odnekud glas me delfina prene,
i pljusak talasa po morskom pesku.

Dok gledam barke kako se njišu,
odjek sirene, zvonko zaječi,
i tako snažne, uspomene pišu,
reči bez slova, odjeci bez reči.

Eno i Zornice, najavljuje zoru,
u roju zvezdanom, Mesec se mlađa,
a žarki odsjaj, sija po moru,
i tiho šapuće, Sunce se rađa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.