Boem voli da prošeta malo,
dok se smrači, tamo oko devet;
do bircuza jako mu je stalo,
a u zoru zaroni u krevet.
Birtašica kad raskopča bluzu,
suknja kratka, njedra razotkrila,
pa se tako šeta po bircuzu,
mnoga j’ srca bez vina opila.
Boem peva a u duši pati,
i nedaće on zna da proslavi,
al’ ponekad i u kanal svrati,
biciklom se pokrije po glavi.
Noć boema stalno se ponavlja,
tamburaši, špriceri i vino,
a uz vino sve se zaboravlja;
ej boemi, baš živite fino.