Kad jesen pozna dođe
oblaci kruže k’o splet kolutova,
lovci spremaju oružja svoja,
stigla je glavna sezona lova.

Čim prva nedelja dođe,
negde oko sredine sela,
dok selo mirno spava,
skupi se lovačka družina cela.

Čuje se lavež lovačkih pasa,
sve je veselo, za lov se sprema,
tu su goniči, ptičari, jamari,
i ko zna kakvih sve nema.

Lepo je lovac biti
gde red i drugarstvo vlada,
za ishod lova nikad se ne zna,
ali lovac se uvek nada.

A kad se lovci iz lova vrate,
uvek ulova ponešta ima,
ovde zaista drugarstvo vlada,
ulov se jednako podeli svima.

Lovnik pozdravlja lovce svoje,
svejedno koja je godišnja dob,
lovački pozdrav uvek je isti:
Gospodo lovci dobar vam kob!