SALAŠI

Sunce prosu po ravnici zrake,
zarudele trešnje krajputaši,
dok se jutro u rosi umiva,
naokolo pevaju salaši.

Drage su mi staze zavičaja,
one divne uspomene đačke,
i još mnogo dobrih običaja,
da pomenem sremske zabijačke.

Divne svadbe, dobre tamburaše,
kad pevaju vesele Sremice,
pa kočije i konje čilaše,
te čarobne zvuke tamburice.

Draga su mi ova naša sela,
ušorena u srcu ravnice,
pa pšenica zlatna kad je zrela,
dušu leči miris oranice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.