Oj Inđijo, mesto srcu drago,
divnih kuća, širokih ulica,
čekala si k’o skriveno blago,
te postade sremska lepotica.

Ne znam šta ti takve čari dade,
šta te tako uzdiže visoko,
da osvajaš i stare i mlade,
svakom da si zapela za oko.

Da l’ te krase trgovi i cveće,
miris lipe, te divne fasade,
tržni centri, lokali, fontane,
šetališta i devojke mlade?

Il’ te krase stari običaji,
drvoredi, šapat lista breze,
uvek divne, vesele Sremice,
konji vrani, kočije i čeze.

Il’ te krase ova naša sela
ušorena u srcu ravnice,
Fruška Gora, grožđe plemenito
Dunav plavi i klasje pšenice.

Nek’ požive tvoji neimari,
što ti tako osvetliše lice;
uputi im makar skromno –hvala-
Oj Inđijo sremska lepotice.