Provedosmo
život u samoći,
godine su
prolazile tako,
sve u nadi
da će vreme doći,
al’ se točak
vrti naopako.

Proleća su
naša divna,
cvetalo je
naše cveće,
al’ se točak
od života
obrnutim
smerom kreće.

Stišava se vulkan
uzavrelih snova,
i vreme je tako
tiho prolazilo,
sve je bilo bujno
i sve je cvetalo,
a na stablu ipak
ploda nije bilo.

Vreme tako
brzo prođe,
u grudi se
tuga slila,
kosa beli,
starost dođe
samoća nas
obgrlila.

Srboslav i Ljubica nakon 50 godina braka, 2003.