Ti, sveta zemljo,
Južnih Slovena,
u tebi najlepše
cveće cveta,
i mi smo sinovi
tvoga korena,
prosuti oazom
beloga sveta.

O tebi najlepše
snove snevamo,
za tebe iskonska
ljubav nas veže,
kad ti se peva
i mi pevamo,
s’ tobom smo i onda
kad je najteže.

Volimo tvoja
plodna polja,
rečicu što kroz
vrbake teče,
i boli tvoje
osećamo,
tvoja nas rana
jednako peče.

Ti, zemljo ljubavi,
ponosa, radosti,
tuge i bola,
zemljo heroja,
žedni smo tvoga
zagrljaja,
kroz vene naše
teče krv tvoja.