NARUŠENI SNOVI

O braćo moja,
za ime Boga…
Zašto me progone
s’ ognjišta moga?
Gde da počinjem
život iznova,
tu su grobovi
mojih dedova?!

Gde da se ustavim
u belom svetu,
šta ću da kažem
svome detetu?
Gde je to koren
naših predaka,
zašto je naša
sudbina takva?

Ruše nam crkve,
škole nam pale
još se po celom
svetu hvale,
da l’ su to ljudi
ili izrodi,
kuda nas ovo
vreme vodi?

Kome smo krivi,
zašto je tako,
reci mi, oče,
objasni, majko?
Volim te kuće
stare i nove,
zašto mi ruše
dečije snove?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.