Braćo moja, po rodu i Bogu,
i po veri i po krsnoj slavi,
šta se zbilo verovat’ ne mogu,
iako sam očevidac pravi.

Da ostaše vekovna ognjišta,
i grobovi od naših predaka,
a od svega pustoš i zgarišta,
prazne ruke i deca nejaka.

U kolonu, neko naređuje,
a kolona sva jadna i bedna…
Deca vrište, bolno odjekuje,
već promrzla, gladna i žedna.

Bože mili, šta li ovo znači
kad zlotovori čine takva čuda?
Daj pomozi deci i nejači,
pokaži nam puta, kuda, kuda?