Crni oblak nebo zamutio,
grmi, seva, lomi se drveće,
il’ sam možda ružne snove snio,
pa se bojim dobro biti neće.

Staru kuću vidim u plamenu,
iznad vatre crnoga gavrana,
a na zidu dve drage ikone:
Svetog Đorđa i Svetog Jovana.

U plamenu star deda i baka,
il’ je neko od davnih predaka
pred ikonom Svetoga Nikole
suze liju i Bogu se mole.

Boga mole da potomke spasi
da se naša sveća ne ugasi,
da slavimo svoju krsnu slavu
Svetog Đorđa i Svetoga Savu.

Crn se oblak nad svetom nadvio,
kovitla se k’o morski talasi,
to sam samo ružan san usnio,
gospod Bog će od zla da nas spasi.