Kad preleti zvezda repatica
i obasja nebeske oaze,
zemlja majka svoju decu zove
ma gde da su, gde god se nalaze.

Poziva ih da joj se okrenu,
jer je stežu okovi i lanci,
da uvide svu nevolju njenu,
da pomognu napaćenoj majci.

Ko je spreman neka se oglasi
da ublaži našu tešku ranu,
majka zemlja traži da se spasi,
da procveta život na Balkanu.

Svako treba da živi na svome,
neka shvate ti svetski dželati.
Svoju zemlju ne damo nikome,
što je naše, naše će ostati!