Stani malo
olujna mećavo,
što si tako
pobesnela rano,
cele noći nisam
sna usnio,
da zaštitim
cveće negovano.

Ne lomi mi
ruže neubrane,
najlepše su
među cvetovima;
ne kidaj mi
grane jorgovana,
ne zamućuju svetlost
pred očima.

Stani malo
ako možeš stati,
smiri strasti
zlobom nabubrele,
greota je
pupoljke kidati,
smiri strasti
nek’ rane zacele.