Oj, Srbijo, zemljo od junaka,
ne daj da te gazi rđa svaka.
Navikli su pa ti čine svašta,
naučili da Srbija prašta.

Probudi se, zemljo Dušanova,
probudi se iz dubokih snova,
te dokaži svima i svakome
i postani gospodar na svome.

Iz tebe su odnosili lako,
počeli te deliti polako,
pokaži im jednom pravo lice,
oj, Srbijo, zemljo lepotice.

Da li ima neko da me čuje,
da sjedini sve moguće struje,
dosta ti je nametnutih svađa,
Srbija se u istini rađa.

Oj, Srbijo, zemljo plemenita,
uvek bila i ostani tak’a;
ne pita se ko je kakve vere,
za sve ti si ista kao majka.

Ja te vidim kao zemlju sreće,
više niko deliti te neće,
ja te vidim kao zemlju snova,
oj, Srbijo, zemljo Dušanova.