– J E L E N A –

I ta duga noć napokon nestade,
ali nikad nestati neće, osećam
njenu bol, život bez nade, a krv,
ljudska krv, kako teče, o kako teče.

Nebo treperi u sivom šarenilu zvezda,
tutnje odjeci kao gromovi iz neba vedra,
grč na obrazu, a krv mili, šiklja,
suze, bol i raskidana devojačka njedra.

Raskidana mladost, ponos, lepota,
nevina suza, što razum ljudski budi;
bacite oružje sramno, jednom za
svagda, eno krv mili, šiklja,
i raskidane devojačke grudi.

Tužan je osmeh na njenom licu,
delovi odeće, i plava kosa njena,
a na butini devojačkoj, krvlju svojom
je napisala: samo krst časni i ime,
– J E L E N A –