Lutam noćima bez cilja
tražeći smisao života,
i jutro koje više nigde nije.
Mesec proviruje iza oblaka,
i on me napušta, u oblacima se krije.

Gledam obale života i strave,
grane bez lista i prazna gnezda,
i Mesec dok se skriva među oblacima,
obasut očima nebeskih zvezda.

Skapavam od umora i gladi,
sam od sebe krijem svoju tugu,
danima teturam u mrtvom prostranstvu,
stalno se vrtim u istom krugu.

Da li ću odavde izlaza naći,
iz ovog mrtvila, pustoši klete,
da li ima ikoga živog?
O, majko, pomozi majko!
Ne znam čiji sam,
ali znam da sam dete.