Svakog dana, svako veče
gleda prazna plavetnila,
niz obraz joj suza teče,
jedinca je izgubila.

Ne briše se grč sa lica,
od jecaja i od plača,
u grudi se tuga slila,
svakim danom bol je jača.

Na sred puta život stade,
svaka radost tu je stala,
tri života da imade
za sina bi sva tri dala.

Krik nadire iz dubine,
jedva da je noge nose,
sve je crno oronulo
samo odsjaj bele kose.