Tamni oblaci k’o avet neka
nad svetom zemljom preteći lete,
opstanku života, rodu mom,
užasnom smrću prete.

Otkuda samo tolika mržnja,
izli se odjednom ka nama,
pa hukti, lomi ponos i slavu
k’o neka velika bujica srama.

Dosta, dosta je nama bilo
gorkog čemera i jada;
nikada, nikada, ne može više
da tuđin tom svetom zemljom vlada.

Nek se sve bujne rečice naše
u jednu reku ponosa sliju,
za sreću i slavu predaka naših
za svetu zemlju, Srbiju!