U dubini
oblaci se mute,
tek ponekad
blisne oganj ludi;
il’ to možda
crne dane slute,
pa nas hoće
iz sna da probudi.

Ne spava se
kad za spavat nije,
jer se, eno,
vidi tako jasno,
da se nešto
u daljini krije,
pa nas budi
dok još nije kasno.

Manimo se
svađa i većanja,
što nas samo
slabi i razara,
ništava su
tuđa obećanja,
svoj na svome
sebi sreću stvara.