Neumorno treperi lišće
usnulih breza.
Sunce doziva pesmu
među granama zaspalih ptica.
Nemam sna zbog
tuđeg gorkog reza,
lutam kao pas lutalica.

U duši skrivam teško
breme života,
kako i gde ću
novo gnezdo sviti.
Teški su, preteški,
grobovi pradedova,
ali šta će
sa našom decom biti?

Mesec stidljivo tone
u zvezdanom prostranstvu;
ispijam gorku čašu
života žedan;
proteran sa svoga ognjišta,
lutam po izgnanstvu,
bio sam skroman i srećan,
postadoh jadan i bedan.