IZGUBLJENO VREME

Da li je sve tako crno,
ili nam se samo čini
da tonemo u ambise,
ka dubokoj strašnoj tmini.

Sreća sama ne dolazi,
za nju treba mnogo truda,
sad izbora mnogo nema,
kad se više nema kuda.

Da l’ smo bili opijeni,
lažnom slavom i pameti?
A kad smo se probudili
sada nam se vreme sveti.

Podignimo glave gore,
ka istini što nas čeka,
zagazimo u ambise,
pa ponovo iz početka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.