Hajde, pričaj,
pričaj mi, dedo,
pričaj mi o lisici,
o vuku i kako
je od pčela
med krao medo.

O lisici, moj unuče,
kao da je bilo juče,
tako mi rakije oke,
došla lija da krade koke,
nije dobre sreće bila,
u klopku se uhvatila,
još lopovski ‘nako gleda,
spremio joj klopku deda.

A o vuku, moje milo,
da ti pričam šta je bilo,
sa planine siš’o vujo,
među ovce se došunjo.
Samo jedno janje hteo,
al’ je šarplaninca sreo,
hteo slavit vučju slavu,
ali jedva spasi glavu.

A za medu, moj Nikola,
ima priče puna kola,
kad je hteo krasti med,
na njega je doš’o red.
Naljutio meda pčele,
pa se dere kao tele,
primio je sto uboda,
sav otek’o, teško hoda,
iako je pravi div
jedva da je ost’o živ.