Imam unuka,
lepši od zlata.
Stalno on zove:
„Tata, tata!“
A kad se tata
ne pojavi,
on brzo sve
to zaboravi.

Ne ide to baš
tako lako.
Onda on zove:
„Bako, bako!“
Kako je sladak,
slađi od meda!
Još kad pozove:
„Deda, deda!“

Nisu to neke
priče nove;
i mama hoće
da nju zove.
Kad god ostane
sa njim sama,
uči ga da zove:
„Mama, mama.“

„Što da te zovem,
što se ističeš
kad se od mene
ti ne odmičeš?
Moraš da shvatiš,
ja te molim,
da tebe majko
najviše volim.“