Sa visine
gavran grakće,
uz proplanak
zekan skakće,
lija spremna
kao munja,
po rubu se
šume šunja.

„Uh što volim
mlado zeče,
tu ga čekam
svako veče.
Vidim, sad mu
nema spasa!“
Al’ odjednom,
lavež pasa.

Eto gužve
i meteži,
svak na svoju
stranu beži.
„Večeru sam
htela pravu,
ali jedva
spasih glavu.