Imao sam
jednog Žućka,
opasan k’o lav.
Cele noći
ne prestaje:
av, av, av, av, av!
Upitah ga:
– Žućko mali
što si tako ljut? –
Zamislite,
njemu smeta
što je mesec žut,
i što zvezde
oko njega sjaje.
Eto, zato
mali Žućko
svu noć
glasno laje.