Imao neki
strikan Raja
kućnog ljubimca,
papagaja.
Eto, za čudo,
što reče čiča,
naučio se,
pa svašta priča.

Kad dođeš strikanu
tamo pred veče,
a on ti odmah:
„Dobro veče!
Da li bi možda
popio neku
domaću šljivu,
lozu il’ kleku?

Kako si, kako si,
ljudino stara,
a jesi l’ doneo
kakva dara?
Eto, Raja je
skoro već deda,
pa mislim, onako,
radi reda.
Ako i nisi,
ništa ne menja.
Hajd zdravo, onda.
Doviđenja!“