Dva petlića,
dva cvrglana;
obojicu zvaše
Đuza.
Zaratiše
jednog dana
sve zbog zrna
kukuruza.

Kreste su im
žarke boje,
iz očiju
vatra seva.
Jedan naspram
drugog stoji,
ljutoj bici
kraja nema.

Pa se tako
ljuto biju
od svanuća
pa do mraka;
al’ sad ne zbog
kukuruza,
u pitanju je
cvrglanka.