Kako vreme brzo prođe,
život kao reka teče,
mislim, eto, tek svanulo,
a odjednom dođe veče.
Uveli su i pupoljci
dobrih snova, lepih želja,
pa i tebe nema, druže
da obiđeš prijatelja.
Sve je brzo prohujalo,
prijatelji, lepe žene,
za utehu ostadoše
izbledele uspomene.
Osvrnem se oko sebe,
kao da mi nije jasno,
da l’ sam nešto propustio,
ali sada sve je kasno.