Kad u proleće
sunce zagreje,
i na proplanku
procveta cveće,
eno i starice
sa štapom u ruci,
nešto šapuće,
na glas se smeje,
i tihim korakom
bezbrižno šeće.

S kim razgovara,
čemu se smeje,
kad nigde nikog
pored nje nema?
Da l’ se to mladost
s prolećem javlja
ili starica
godine broji,
i prošle dane
ponovo sneva?